Šta je tumor kostiju?

Tumori koštanog sistema ili tumori kostiju nastaju kao rezultat nekontrolisanog abnormalnog rasta ćelija u koštanom tkivu i čine normalno koštano tkivo slabijim i lomljivijim. Tumori se mogu pojaviti u bilo kojoj kosti u ljudskom telu i u bilo kojem delu kosti.

Pojam “tumor kostiju” je široka definicija i uključuje mnoge bolesti čiji se tok i liječenje mogu znatno razlikovati jedni od drugih. Benignim tumorima nazivaju se sve one promene koje uzrokuju rast i oštećenja a područje porekla je iz kostiju i zglobova. Osim što rastu i šire se, oni koji su opasni po život s tendencijom širenja na udaljene delove tela nazivaju se “maligni tumori (rak kostiju / sarkom kosti)”. Oni koji se šire iz drugih organa u telu (unutrašnji organi, elementi krvnog sistema, koža itd.) na kosti i zglobove nazivaju se “metastatski tumori”. Osim ovih, postoje i drugi poremećaji kostiju koji zapravo nisu tumori, ali uzrokuju razaranje kostiju i zglobova poput tumora.

Benigni tumori nisu kancerogeni. Lečenje zavisi od vrste tumora i obično se preporučuje praćenje.

Maligni tumori su kancerogeni. Karcinome kostiju delimo na primarne i sekundarne karcinome. Primarni karcinomi kostiju su vrste raka koje potiču iz same kosti. Sekundarni rak kostiju (koji se naziva i metastatska bolest kostiju) počinje negde drugde u telu, a zatim metastazira ili se širi na kosti. Hemoterapija, zračenje ili oba pristupa mogu se preporučiti za lečenje malignih tumora (raka kostiju). Neki karcinomi kostiju takođe mogu zahtevati hirurško rešenje.

Koji su simptomi tumora kostiju?

Uobičajeni simptom tumora kostiju je bol koji se pojačava za vreme aktivnosti i može se pogoršati noću. Bol se oseća na mestu tumora i često se opisuje kao tup. Bolovi uzrokovani tumorima kostiju ponekad se mogu zameniti s artritisom ili bolovima u rastu.

Rak kostiju može se manifestovati uočljivom kvržicom na kosti, temperaturom (38C ili više), preteranim znojenjem (posebno noću) i neobjašnjivim gubitkom težine, praćen bolovima.

Kod nekih pacijenata benigni tumori ne uzrokuju nikakve simptome. Srećom, tumor se može otkriti kao rezultat medicinskih pregleda obavljenih iz drugih razloga. Ponekad manja povreda može slomiti kost koju je oslabio tumor kosti koji nije otkriven. Takvi slučajevi nazivaju se patološkim prelomom, tako da je to situacija kada se tumor može otkriti.

Prelomi, infekcije i druga stanja mogu ličiti na tumore. Za otkrivanje tumora kostiju mogu se koristiti različiti testovi.

Koji su tipovi malignih tumora kostiju?

Tumori koji potiču iz koštanog tkiva i imaju tendenciju rasta in situ i širenja u udaljene delove tela nazivaju se karcinomi kostiju. Ako rak kostiju zapravo počinje u kostima, klasifikuje se kao primarni rak kostiju, a ako nastane zbog metastaza iz drugog kancerogenog tkiva u telu, klasifikuje se kao sekundarni rak kostiju.

Primarni rak kostiju čini manje od 1 procenta svih vrsta raka i najčešće se razvija u dugim kostima nogu ili nadlaktica.

Lečenje malignih tumora može kombinovati hemoterapiju, zračenje i hirurgiju, u zavisnosti od vrste i stadijuma u kojem se rak nalazi.

Najčešći oblici primarnog raka kostiju su osteosarkom, Juingov sarkom, hondrosarkom i multipli mijelom.

Osteosarkom

Osteosarkom je najčešći primarni karcinom kostiju. Uglavnom se registruje kod mlađih osoba i dece mlađe od 20 godina. Uzrok nije poznat. U nekim slučajevima osteosarkom se može javiti i kod više članova iste porodice. Tumor se najčešće pojavljuje oko kolena u femuru (bedrenoj kosti) ili tibiji (potkoleničnoj kosti). Takođe se može otkriti na kukovima i ramenima.

Juingov sarkom

Juingov sarkom obično se javlja kod pacijenata uzrasta od 5 do 20 godina. Najčešće zahvaćena mesta su natkolenice i potkolenice, karlica, nadlaktica i rebra. Juingov sarkom često metastazira.

Hondrosarkom

Hondrosarkom se javlja kod ljudi srednjih godina. Obično se razvija u ramenima i karlici. U zavisnosti od pozicije i stadijuma hondrosarkoma, donosi se odluka o vrsti i načinu lečenja.

Multipli mijelom

Multipli mijelom je rak koštane srži koji se često predstavlja kao jedna ili više koštanih lezija i najčešće pogađa starije osobe.

Koji su tipovi benignih tumora kostiju?

Benigni tumori češći su od malignih. Benigni tumori nisu kancerogeni, ali su i dalje abnormalne ćelije i mogu zahtevati lečenje. Benigni tumori mogu rasti i pritisnuti zdravo koštano tkivo te tako vremenom uzrokovati strukturne probleme s kostima.

Osteohondrom

Najčešći benigni tumor kostiju je osteohondrom i najčešće se može javiti kod dece u razvoju kao i mladih do 19 godina starosti. Ti tumori su građeni od kosti i hrskavice i formiraju se u blizini aktivno rastućih krajeva dugih kostiju, kao što su kosti ruke ili noge. Tačnije, ovi tumori imaju tendenciju da zahvate donji kraj bedrene kosti, gornji kraj kosti potkolenice i gornji kraj kosti nadlaktice. Osteohondromi se smatraju abnormalnostima tokom rasta. Osteohondromi se mogu razviti kao jedan tumor ili kao više tumora.

Enhondrom

Enhondrom je cista otkrivena u koštanoj srži. Može se pojaviti u detinjstvu i nastaviti da raste kasnije tokom života. Enhondromi se javljaju u šakama i stopalima, dugim kostima ruku i bedara.

Osteoidni osteom

Osteoidni osteom je tumor kosti koji se obično razvija u dugim kostima tela, kao što su bedrena kost i potkolenica. Osteoidni osteomi mogu uzrokovati bol i nelagodnosti. Osteoidni osteomi mogu se pojaviti u bilo kojem životnom razdoblju, ali su češći kod dece i mladih osoba.

Hondroblastom

Hondroblastom je redak benigni tumor zglobova dugih kostiju tela. Najčešće se tumor razvija na krajevima bedrene kosti, potkolenice ili kosti nadlaktice. Ako se ne leči, hondroblastom može da poraste i uništi okolnu kost, te tako posledično uzrokuje bol tokom pomeranja obližnjeg zgloba.

Neosificirajući fibrom

Najčešće jednostavna koštana cista. Obično se nalazi u nozi i najčešći se susreće kod dece i adolescenata. Često se otkrije slučajno kada je pacijentu potrebno rendgensko snimanje iz drugog razloga. Ne postaju kancerogeni i ne šire se na druge delove tela. U većini slučajeva lečenje nije potrebno. Obično prolazi samo od sebe kada dete potpuno odraste.

Gigantocelularni tumori

Koštani tumor divovskih ćelija raste na krajevima dugih kostiju tela. Najčešće se javljaju u blizini zgloba kolena, na donjem kraju bedrene kosti ili na gornjem kraju potkolenice. Tumori divovskih ćelija vrlo su retki i obično se otkrivaju kod mladih odraslih osoba. Iako tumori divovskih ćelija nisu kancerogeni, oni su agresivni i mogu uništiti okolnu kost. Lečenje tumora divovskih ćelija najčešće se rešava hirurškim lečenjem.

Fibrozna displazija

Fibrozna displazija je razvoj abnormalnog fibroznog tkiva umesto normalne kosti. Ovo vlaknasto tkivo slabi kost i može uzrokovati lomljenje ili deformaciju kosti. Neki pacijenti s fibroznom displazijom uopšte ne pokazuju simptome. Displazija može zahvatiti više od jedne kosti. U takvim situacijama može biti potrebno hirurški ukloniti zahvaćena područja kosti.

Aneurizmatska koštana cista

Predstavlja abnormalnost krvnih sudova koja započinje u koštanoj srži. Ako brzo raste, može biti razorna.

Kako se tumor kostiju dijagnostikuje?

Lekar tokom konsultacija sluša pritužbe pacijenta i postavlja brojna pitanja kako bi saznao više o opštem zdravstvenom stanju ali i istorijatu zdravstvenih problema. Obavlja fizički pregled područja koje uzrokuje tegobe. Procenjuju se svi otoci, bolna mesta, osetljivosti i ograničenja kretanja u ovoj oblasti a zatim određuju dalje analize.

Rutinske analize krvi pomažu prilikom utvrđivanja jesu li postojeći simptomi nekancerogene prirode. Alkalna fosfataza (ALP) je marker aktivacije kostiju. Za pacijente kod kojih je razvoj kostiju završen, to može ukazivati ​​na abnormalnost u strukturi kostiju.

Kada postoji sumnja na karcinom kostiju, mogu se koristiti i slikovne metode. X-zraci mogu otkriti abnormalnu strukturu unutar koštanog tkiva. Magnetna rezonanca (MRI) ili kompjuterizovana tomografija (CT) mogu biti najbolje rešenje kada je potrebno obaviti detaljne preglede.

Kako bi se izvršila definitivna procena je li abnormalna struktura otkrivena u kosti rak ili ne, patolog bi trebalo da obavi biopsiju otkrivene strukture i izvrši mikroskopsku procenu. Ispituje se struktura ćelija u uzorku i procenjuje se prisustvo abnormalnih ćelija. U zavisnosti od postojanja ćelija koje su se promenile i toga kako se one menjaju, uspostavlja se precizna dijagnoza.

Koji su stadijumi tumora kostiju?

Osim dijagnostikovanja raka kostiju, prvo što treba uraditi nakon toga je odrediti stadijum u kojem se rak nalazi. Staging je izraz za širenje raka po telu. Je li se proširio i koliko se proširio važno je za inscenaciju. Određivanje stadijuma pomaže kod faze određivanja koliko je rak ozbiljan i kako ga najbolje lečiti.

Staging je vrlo složen proces i vrši se procenom mnogih faktora, poput širenja raka, zahvaćenosti limfnih čvorova i metastaza. U osnovi, možemo govoriti o 3 stadijuma.

Stadijum I – Slučajevi kada se u kostima nalaze žarišta raka niskog rizika. Limfni čvorovi su čisti i nema metastaza.

Stadijum II – Stanja u kojima postoje žarišta raka visokog rizika u kostima.

Stadijum III – Stanja u kojima se rak proširio na druga tkiva.

Koji su uzroci tumora kostiju?

Uzroci tumora kostiju nisu u potpunosti poznati. Genetska predispozicija, izloženost zračenju i povrede kostiju najčešći su uzročnici tumora kostiju.

Dokazano je da retka genetska stanja kao što je Li-Fraumenij sindrom uzrokuju rak. Izloženost visokim dozama zračenja kod ljudi koji su prethodno bili pod radioterapijom može izazvati kancerogene promene u ćelijama kostiju. Konkretno, predviđa se da će stanje koje se zove Pagetova bolest kostiju povećati rizik od raka kostiju kod ljudi starosti između 50 i 60 godina.

Procenjeni su specifični razlozi za neke vrste raka kostiju. Na primer, osteosarkom se povezuje s terapijom zračenjem (izrazito visokim dozama zračenja) i drugim lekovima protiv raka, posebno kod dece. Međutim, direktan uzrok nije identifikovan. Ljudi koji su u detinjstvu imali retku vrstu raka oka zvanu retinoblastom, mogu imati veće šanse da će u budućnosti razviti rak kostiju, jer isti nasleđeni neispravni gen može biti odgovoran za oba stanja. Takođe je utvrđeno da ljudi s prelomima kostiju saniranim metalnim implantatima takođe imaju veće šanse da kasnije razviju osteosarkom.

Kako se leče tumori kostiju?

Lečenje benignih tumora

Kod većine benignih tumora kostiju, tumor se redovno mora proveravati kako bi se utvrdilo da li raste ili ne. Kada se pacijent žali na bolove, najčešće se mogu preporučiti lekovi. Neki benigni tumori kostiju mogu zahtevati hirurško uklanjanje u slučaju da postoji slabost kosti. Osim ove mogućnosti, operacija nije propisana za benigne tumore kostiju. Praćenje je dovoljno.

Lečenje malignih tumora

U slučajevima kada se dijagnostikuju zloćudni tumori kostiju, lečenje treba da da vodi tim lekara različitih specijalnosti iskusnih u lečenju raka.

Cilj lečenja je izlečiti rak i očuvati najbolje moguće funkcije dela tela zahvaćenog tumorom. Lečenje zavisi od nekoliko faktora, uključujući stadijum u kojem se rak nalazi.

Kod nekih karcinoma kostiju, hemoterapija ili radioterapija mogu se koristiti neinvazivno. Kod nekih pacijenata možda će biti potrebna operacija da se ukloni kancerogeno tkivo. Za vreme ovakvih operacija mogu se delimično ili potpuno ukloniti organi poput ruku ili nogu ili se može primeniti operacija spasavanja udova.

Oporavak nakon lečenja raka kostiju

Vreme oporavka zavisi od vrste tumora i vrsti lečenja koje se koristi. Nakon terapije, pacijent se neko vreme prati kako bi se potvrdilo da je tumor potpuno nestao. U međuvremenu se može zatražiti rendgensko snimanje, CT ili MRI u određenim intervalima radi utvrđivanja eventualnog prisustva tumora.

Važno je da se redovni kontrolni pregledi ne prekidaju jer uvek postoji mogućnost recidiva a tako se ti recidivi mogu rano dijagnostikovati i odmah intervenisati. Recidivi mogu izazvati ozbiljne probleme, zato je rana detekcija od izuzetne važnosti.